SAJT ZA UPOZNAVANJE
        
 
 

 

Spisak svih članova

PRETRAGA ČLANOVA

Nina_3

slackica

mackica996

Jaca12

malena

olgica

Plavokosa

BLUE_angel

ikajana

Penelopa

Zorica

Lille

hristina27

sunce27

_vatrena_

Norizan

ana31

Ana

Osvetnica

ane1111

Sanja74

joxy94

aljonka

Ina_6

Cecily

Sheee

majarakin

larisa

Miryam

lilica

Miraa

ljiljana

Spisak svih članova

PRETRAGA ČLANOVA

boyka

Bojan_1991

NewG

boby

prudentia

Zoran707

mangia84

djordje198

Damir86

bata123

dragisa

bolonj111

divanjedan

Nikolaj16

kadir

mzcobra

momak26

dragankan

GoranBg

drago1212

colex

ozon

nenad391

AlexNo1

samoTi

gogic

luka

Desimir

stranac1

kalemegdan

plavi78

jazix

Spisak svih članova

PRETRAGA ČLANOVA

 



BMI kalkulator

Računanje indeksa telesne mase


Unesite Vašu visinu i težinu:

Visina u centimetrima: 
Težina u kilogramima: 



Rezultati:


BMI index: 
Vaša težina: 

Idealna težina:  

Odstupanje:  

Preporučena težina: 
DO

.

U sledećoj tabeli vidimo BMI index i osobine

BMI OSOBINE
Ispod 14 Teška neuhranjenost
14 - 18 Neuhranjenost
18 - 21 Normalna težina
21 - 23 Idealna težina
23 - 25 Normalna težina
25 - 30 Gojaznost
30 - 35 Teška gojaznost
preko 35 Opasna gojaznost

 

Indeks telesne mase

Indeks telesne mase ( engleski Body mass index, - BMI ) je visinsko - težinski pokazatelj uhranjenosti pojedinca i validan je za sve osobe starije od 20 godina. Računa se tako što se telesna masa osobe u kilogramima podeli sa kvadratom visine u metrima:

BMI prikazuje odnos težine i visine tela, međutim ne uzima u obzir telesnu građu, pa je njegova upotreba ograničena. On ne može ilustrovati procenat masnog tkiva u odnosu na mišićnu ili koštanu masu – što su osnovni kriterijumi za procenu uhranjenosti. Pojedinci sa velikom telesnom masom i visokim BMI indeksom ne mogu se automatski kategorizovati kao gojazni. Na primer, kod bodibildera i krupno građenih ljudi, udeo mišićne i koštane mase u odnosu na visinu je velik, ali to ne znači da su oni debeli.

Ipak, BMI se koristi kao dobra medicinska i statistička mera uhranjenosti.

Ovakav način poređenja težine i visine, kao antropometrijskih varijabli, razradio je belgijski naučnik Adolphe Quetelet za potrebe istraživanja „socijalne fizike“ sredinom 19. veka – zbog čega se BMI često naziva i Quetelet-ov indeks.

Statistička upotreba

Ovaj indeks je prvenstveno statističko oruđe, namenjeno proučavanju društvenog zdravlja, koje omogućava istraživanje i poređenje medicinskih podataka u kojima su zabeleženi visina i težina subjekta – kako bi se procenio rizik po zdravlje u odnosu na uhranjenost stanovništva.

Treba naglasiti da se BMI koristi samo za procenu debljine – iako postoje i mnogo sofisticiranije i tačnije metode za određivanje indeksa gojaznosti. Kako se visina i težina rutinski beleže u svim kulturama i za vreme različitih medicinskih pregleda, BMI je postao popularno oruđe zdravstvenih statističara – koje omogućava jasnu matematičku korelaciju između težine (uhranjenosti) i učestalosti pojavljivanja određenih bolesti, na najširem mogućem uzorku populacije.

BMI u praksi

BMI se koristi za definiciju medicinskog standarda gojaznosti u mnogim zemljama, još od sredine 1980-tih godina, a ovaj način procene se koristi i u statistikama Svetske zdravstvene organizacije.

Krajem 1990-tih godina, BMI je postao popularan među širom publikom, kroz različite programe društvenog zdravlja, koje su uglavnom sponzorisale vlade zapadnih zemalja – kao podsticaj širenju svesti o zdravom načinu života i zdravoj ishrani.

BMI kao statistička mera je koristan, jer omogućava procenu promena u društvu kroz određeno vreme. Ovaj jednostavan i lako izračunljiv pokazatelj se može koristiti za procenu uticaja privrede ili politike na prehranu stanovništva.

Klinička upotreba

Usprkos ograničenjima BMI indeksa u kliničkoj praksi, on se koristi u mnogim javnim zdravstvenim kampanjama kao približno merilo idealne težine - jer ga je lako izračunati kod kuće, uz upotrebu sveprisutnih merila: vage i metra.

Za dijagnostifikovanje gojaznosti postoje puno bolje metode i tačnije sprave, koje su dostupne zdravstvenim radnicima. Na primer, „skinfold“ test, kod koga se precizno meri debljina potkožnih naslaga sala će dati preciznije i medicinski korisnije rezultate. A za stvarno precizno određivanje gojaznosti, neophodni su i „skinfold“ test i merenje bioelektričnog otpora.

BMI klasifikacija

Uhranjenost čoveka se može rangirati indeksom od 15 (blizu izgladnelosti), pa sve do 40 i više (morbidna gojaznost). Ova statistička krivulja se često opisuje prihvatljivijim kategorijama, radi lakšeg razumevanja: (teška) pothranjenost, idealna težina, preterana težina, blaga gojaznost, teška gojaznost. Tačne vrednosti i kategorizacija variraju, no uobičajeno se procenjuje da BMI indeks manji od 18,5 označava mršavost i može ukazivati na neuhranjenost, poremećaj prehrane ili druge zdravstvene probleme – dok BMI veći od 25 indicira preteranu težinu, a iznad 30 gojaznost. Ovaj raspon kategorija odgovara odraslim osobama iznad 20 godina života. Za mlađe od 20 godina primenuje se nešto drugačija kategorizacija, s obzirom da deca imaju drugačije proporcije i drugačije odnose visine i težine. Takodje kategorizacija se može razlikovati od države do države – zavisno od tipske građe tela.

Username

Password

Zapamti  

Zaboravljena šifra


 




 Kontakt  za sva pitanja, razmenu banera i marketing na izuzetan@gmail.com

Designed by   www.BUBAJ.com

Otkup racunara