KalorijaKalorija je merna jedinica za energiju. Njeno ime je izvedeno od
latinske reči calor što znači toplota.
Kao standardna SI-jedinica za energiju koristi se dzul (J). Ipak, kalorija se
češće koristi kao merilo količine toplote ili metaboličke energije sadržane u
hemijskim vezama prehrambenih proizvoda. Količina energije koja se dobije
kompletnom oksidacijom svih hranljivih supstrata u nekoj namirnici naziva se
slobodna energija (∆G).
Mnogo različitih definicija kalorije se pojavilo za vreme 19. i 20. veka.
Postoje dva osnovna značenja ovog pojma:
-
mala kalorija ili gram-kalorija predstavlja količinu
energije potrebnu za povećanje temperature 1 grama vode za 1 stepen
celzijusa. Ona iznosi približno 4,1868 J i njen simbol je cal.
-
velika kalorija ili kilo-kalorija predstavlja količinu
energije potrebnu za povećanje temperature 1 kilograma vode za 1 stepen
celzijusa. Ovo iznosi približno 4.186,8 J ili tačno hiljadu malih kalorija.
Predstavlja se simbolom kcal ili Cal.
U naucnom kontekstu, ime "kalorija" striktno označava gram-kaloriju.
Neformalno, u proizvodnji i obeležavanju hrane i svakodnevnom razgovoru, termin
"kalorija" gotovo uvek označava kilo-kaloriju.
Oznake i etikete na hrani
Kalorija je postala uobičajeni izraz kada su dijetetičari počeli da savetuju
gojaznim osobama vežbanje (potrošnju energije) i smanjen energetski unos. Mnoge
vlade zahtevaju od proizvođača hrane da jasno istaknu energetsku vrednost
proizvoda, kako bi se potrošačima olakšala kontrola energetskog unosa.
Količina energije sadržana u nekom proizvodu (namirnici) može se odrediti
kompletnim sagorevanjem osušene hrane u kalorimetrima, što je poznato kao
direktna kalorimetrija. Ipak, ovako dobijena energija ne odgovara u potpunosti
energiji koju ljudski organizam može da izvuče iz konkretne namirnice. Razlog za
to leži u činjenici da namirnice obično sadrže i nesvarljive sastojke, a
apsorpcija svarljivih komponenti u gastrointestinalnom traktu nije potpuna.
Obično se resorbuje približno 98% ugljenih hidrata, 95% masti i 92% proteina.
Zbog toga, standardnim hemijskim testovima i analizom recepta se određuje
količina svarljivih sastojaka i na osnovu toga se određuje kalorijska vrednost
hrane:
| Nutrijenti |
energetska vrednost |
| kcal/g |
kJ/g |
|
Proteini |
4 |
17 |
|
Ugljeni hidrati |
4 |
17 |
|
Masti |
9 |
37 |
|
Alkohol |
7 |
29 |
|
Organske kiseline |
3 |
13 |
Ostali sastojci iz hrane (voda, nesvarljiva vlakna, minerali i vitamini) ne
koriste se u izračuvavanju raspoložive energije u hrani.
Potrošnja kalorija
Za lakšu predstavu, čovek koji hoda potroši oko 150 kilokalorija na sat (150
kCal), dok recimo na lakšem trčanju troši oko 500-600 kilokalorija na sat
(500-600 kCal). Najviše energije troše biciklisti gde se prelazi čak 1000
kilokalorija na sat (1000 kCal). Za opis, jedna čokolada od 100 grama ima
kaloričnu vrednost oko 600 kilokalorija.
|
