PSI

MAČKE

Odgoj pasa

Rase pasa

Dresura

Zadovoljstvo ali i obaveza
Odgoj šteneta
Razvoj šteneta
Pas i čovek
Ishrana psa
Period estrusa 
.

Radni pas
Poremećaji ponašanja
Higijena
Živeti sa svojim psom
Život u gradu
Parenje

Ishrana psa

Pas ima potrebu da se hrani na odgovarajući način, i taj svakodnevni zadatak pada u deo gospodaru. lako se psu pripisuje mana da je gurman, iako izgleda da raspolaže neuobičajenim digestivnim sposobnosdma dovoljno je samo videti ga kako glodje staru sumnjivu kost zatrpanu ko zna orkad za njega ipak nije dobro da jede kao njegove gazde, a još manje da se zadovoljava time šro će na kraju pojesti ostatke sa njihovog stola. Proteini (meso riba), balastne materije (zeleno povrće, mekinje), masti (biljne, nekuvane i dopuna u vidu vitamina i minerala), čine idealnu porciju za svog psa, vodeći naravno računa o njegovoj starosti, o njegovoj situaciji i zdravsrvenom stanju: kuja koja doji štene od tri meseca, hrt za treniranje, ili vučni pas nemaju iste potrebe za hranom. Valjana ishrana, izbalansirana i racionalna, delovaće preventivno ili će pak doprineti izlečenju mnogih bolesti. Bilo da kupujete gotovu hranu (kroketi, konzerve...), bilo da vi lično spravljate hranu za svog psa, budite rigorozni kada su u pitanju proporcije; podelite hranu na dva obroka koji se daju u tačno određeno vreme i ne zaboravite da ishrana svog psa, koja ne mora biti raznovrsna, mora ipak pokrivati sve njegove potrebe, ni siromašna, ni preobilna, kako bi bio u formi i ostao vitalan... tokom čitavog svog života.

Izbor namirnica

Pas se može hraniti na različite načine, kašom ili domaćom hranom - koju gazda spravlja kod kuće -do hrane pripremljene industrijskim putem. Potpuna, jednostavna za upotrebu, ta hrana se često približava savršenoj nutricionoj ravnoteži. Najzad, postoje i druge vrste hrane, sa domaćom osnovom i industrijskom dopunom. Iscrpnija analiza tih različitih načina ishrane psa u kući omogućiće vam da odaberete najprilagođeniji tip ishrane. Ono najbitnije u ishrani psa vezano je za neophodnost da se zadovolje njegove potrebe u pogledu velikih grupa hranljivih sastojaka, čija srazmera varira zavisno od starosti, situacije i zdravstvenog stanja. Svaka grupa namirnica treba da pokrije te potrebe.

Domaći obroci

Ako sami pravite kašu za svog psa - što se naziva domaćom porcijom, treba da pazite da ona uvek sadrži:

• proteine (meso, riba) ;
• skrob (žitarice) ;
• balastne materije (zeleno povrće, mekinje) ;
• masti (biljno ulje);
• dopunu minerala i vitamina.

Izvori tih hranljivih sastojaka su različiti. Da biste ispravno hranili svog psa:

• dajte mu sirovo meso ili dinstano, nemojte ga nikad pržiti ;
• pirinač ili testeninu treba dugo kuvati ;
• nemojte nikad kuvati ulje koje dodajete kaši;
• nemojte nikada zaboraviti da dodate minerale i vitamine.

Gotova hrana

Industrijska hrana za pse danas je u većini slučajeva prilagođena potrebama životinje, mada je ponekad još više prilagođena potrebama gospodara :) ... Po mišljenju veterinara i nutricionista specjalista, ta hrana je potpuno uravnotežena. Time se objašnjava snažan razvoj njene prodaje tokom već 30 godina, budući da 62 % vlasnika pasa koristi sada gotovu hranu. Ipak, da bismo mogli pravilno odabrati, treba da budemo dobro obavešteni. Industrijska hrana za pse svrstava se u tri kategonje:

• suva hrana (kroket, supe u vidu kockica kojima se dodaje voda), koja sadrži od 5-10 % vode;
• poluvlažna hrana (kobasice, meki kroketi), sa 20-25 % vode;
• vlažna hrana (konzerve), sa 65-80 % vode.

Ta hrana, za koju treba pažljivo pročitati etikete, ima brojne prednosti:

• lakoća upotrebe i konzerviranja ;
• manja cena koštanja, posebno za krokete - jer ako se izuzme suva materija, jedino korisna, voda iz konzervi plaća se veoma skupo;
• distribucija uravnotežene hrane, bar za psa koji živi u normalnim uslovima.

Treba paziti da se ne pomešaju termini "kompletan" i "komplementaran", jer se prvi koristi sam, a drugi kao dodatak osnovnoj namirnici. Vlasnik takođe treba kritički da se odnosi prema nekim komercijalnim izrazima koji su od malog praktičnog značaja: "vidljivo uravnotežen", zahvaljujući sredstvima za bojenje, u stvari, ponovo sačinjeni, sa ovom ili onom aromom. U slučaju nejasnoće, može se pisati ili telefonirati proizvođaču da bi se dobila tehnička dokumentacija koja će omogućiti da se objektivnije proceni proizvod.

Pravljenje porcije

Poznavanje energije neophodne psu u zavisnosti od njegove težine s jedne strane, i energetske vrednosti namirnica računate u kcal E.M. s druge strane, omogućuje da utvrdimo koju količinu savršeno uravnotežene hrane treba dati psu. Za one koji koriste domaće porcije tj. one koji kupuju sveže proizvode, sami pripremaju i kuvaju kašu, možemo predložiti jednostavno pravilo za postizanje tražene ravnoteže:

• meso 4 dela
• pirinač (pre kuvanja) 3 dela
• zeleno povrće 2,4 dela
• ulje od kukuruza 0,2 dela
• suvi kvasac 0,2 dela
• minerali kao dopuna 0,2 dela.

Tako, kilogram domaće porcije sa 2000 kcal E.M. sadiži:

• 400 g mesa ;
• 300 g pirinča;
• 240 g boranije,
• 20 g ulja od kukuruza (1 supena kašika);
• 20 gr kvasca (ista mera);
• 20 g minerala (ista mera).

Da biste utvrdili koju količinu domaćeg obroka treba dati vašem psu, neophodno je da znate broj kilo kalorija koji mu je potreban u zavisnosti od njegove težine. Ako upotrebljavate gotovu hranu iz trgovine, možete lako proveriti da li izabrani proizvod zaista odgovara datim vredaostima (tu opet, ne treba mešati suvu i vlažnu materiju). Primera radi, evo kako izračunati energetsku koncentcaciju hrane čija etiketa daje sledeće analitičke karateristike:

• M.P.b. (bruto proteinske materije) = 6,5 %
• M.G. (masne materije) = 4 %
• M.M. (mineralne materije ili pepeo) = 2 %
• Cell. (celuloza) = 1 %
• vlaga = 75 % To znači da je na 100 g gotovog proizvoda 25 g sastavljeno od :
• 6,5 g proteinske materije ;
• 4 g masnih materija ;
• 2 g minerala ;
• 1 g celuloze ;
• 11,5 g glicida.

Valja imati na umu da se glicidi nikada ne pominju na etiketama. Do nijihove količine dolazimo oduzimanjem ostalih komponenata od ukupne količine. Ako znamo energetske vrednosti svakog hranljivog sastojka , energetska vrednost 100 g hrane jednaka je (3,5 kcal x 6,5) + (3,5 kcal x 11,5) + (8,6 kcal x 4), tj. ukupno 97,4 kcal E.M. , tj. 9~4 kilokalorija E.M. po kilogramu hrane. Kad saznamo kalorijsku vrednost hrane ostaje nam da izračunamo količnu koju treba dati u zavisnosti od broja kcal potrebih psu. Na primer, pas od 20 kg troši svakoga dana:

• 365 g kroketa,
• ili 425 g poluvlažne hrane ;
• ili 1020 g hrane iz konzerve.

Najsigurniji način da se količina koju treba dati odraslom psu prilagodi, jeste kontrolisanje njegove težine svake sedmice.

Obrok varira sa uzrastom

Kao ključ dobrog zdravlja i zaloga dugovečnosti, ishrana treba da pruži psu materije uravnotežene kvantitativno i kvalitativno, da bi se pokrile njegove potrebe u pogledu nekih pedesetak neophodnih hranljivih sastojaka. Međutim, potrebe u hrani kod psa osetno variraju sa uzrastom. Ako želimo optimalnu dugovečnost i optimalno zdravlje, mladi, odrasli i ostareli psi treba da se hrane različito i posebno prilagođeno. Dobro organizovana ishrana omogućuje da se psu obezbedi hrana:

• prilagođena njegovom uobičajenom ponašanju prilikom ishrane, specifičnostima njegovog varenja i metabolizma ;
• dovoljna i uravnotežena u zavisnosti od njegovog okruženja ;
• privlačna, ali i ekonomična po mogućstvu.

Iako je tržište industrijske hrane za domaće životinje danas u punom zamahu, ipak ostaje činjenica da se znatan deo populacije pasa u Francuskoj još hrani tradicionalnom hranom. Kaše spravljene kod kuće, u vidu domaćih porcija, još predstavljaju suštinski deo u obrocima pasa. Prodor industrijske hrane sigurno je sve snažniji svake godine ali, iako je 62 % vlasnika redovno kupuju, 23 % i dalje hrani svog psa isključivo ostacima hrane sa trpeze.

Ishrana šteneta

Među uslovima neophodnim za normalno odvijanje rasta, veoma je važna kvantitativna procena potreba u hrani, pri čemu valja poštovati ravnotežu obroka. Otuda neophodnost da se dobro shvati to odvijanje rasta kada štene prestane da sisa. Težina koja se kod šteneta meri svakoga dana (prosečno dnevno dobijanje na težini ili G.M.Q.) povećava se posle rođenja da bi dosegla jedan period mirovanja različite dužine, potom se malo-po malo smanjuje ukoliko se životinja približava zrelosti.

Štenad sitne rase

Kod njih se povezuju usporeni rast i rana zrelost; oni su pri rođenju dosta teški i približavaju se težni koja odgovara nagibu njihove krive rasta ; njihovo dobijanje na težini, već svedeno na apsolutnu vrednost, opada dakle veoma brzo. Ova štenad ne pravi mnogo problema, jer je njihove potrebe u hrani lako zadovoljiti, utoliko pre što dojenje uveliko poklapa period maksimalnih zahteva (budući da su kočenja sem toga ne tako brojna).

Štenad krupne rase

Nasuprot tome, krupne rase stvaraju više problema, zajedno sa svim predispozocijama u pogledu pothranjenosti u mlađem uzrastu: prilično mala težina pri rođenju, intenzivni i dugi rast, jer oni teže sazrevaju, dojenje je srazmemo redukovano i kraće, a završava se pre faze maksimalnog razvoja. Sledstveno tome, za štenad krupne rase neophodno je posebno dobro izvršlti deljenje hrane na obroke.

Kako hraniti štene?

Pri hranjenju treba voditi računa o raznolikosti rasa i krivuljama rasta, o sposobnosti šteneta da vari namirnice, najozbiljnija pravila ponekad će biti demantovana nepodnošenjem čak i uravnoteženih porcija hrane kad je reč o varenju. Treba nastojati da štene unese visok procenat proteina (30% suve materije za sitne rase, od 37-38 % za krupne), pazeći na kvalitet tih proteina. Doista, mladi pas je mnogo osetljiviji na svaki nedostatak proteina koji može da izazove usporeni rast, nepovratan poremećaj u telesnom sklopu, anemiju, pad krvnih proteina, nedovoljan broj antitela što dovodi do veće osetljivosti na bolest. Treba paziti na unošenje kalcijuma i fosfora kako bi se sprečila ozbiljna bolest kostiju (osteofibroza) koja odgovara nedovoljnoj mineralizaciji skeleta, što je klasično oboljenje kod štenadi koja se hrane isključivo mesom ili domaćom hranom bez dodatnih minerala. Osnovni procenat fosfora i kalcijuma u namirnicama mora se kretati između 1,5 i 2% kalcijuma, a 1-1,5 % fosfora u odnosu na suvu materiju. Štene ne treba da jede ni suviše mnogo ni suviše malo . Naročito ne treba kljukati psa pod izgovorom da mu time činite zadovolistvo jer ga to čini suviše krupnim za njegov uzrast, a ubrzo i gojaznim kad odraste. Otuda, ne računajući njihovu manje određenu "nutricionu ravnotežu ne savetuje se vlažna ili domaća hrana koja je suviše ukusna. Najbolje rezultate daje kompletna hrana, suva ili u supi, pri čemu štene najbolje reguliše svoju dnevnu potrošnju. Pojedini proizvođači čak predlažu specijalnu hranu za pse krupne pasmine. Rastenje ostaje najvažnija faza i utiče na život psa. Ishrana, dakle, mora biti savršena u tom dobu, naročito kod krupne štenadi.

Odrastao pas

U zrelom dobu, pas može da odahne, ili da se nadje u situaciji koja iziskuje prilagodjavanje ishrane. Ishrana za održavanje namenjena je sledećim psima:

• odraslim sa normalnom aktivnošću;
• psima u kućici prilikom odmaranja;
• sportskim i lovačkim psima prilikom odmaranja;
• kujama koje nisu u periodu reprodukcije.

Aktivnost psa retko je svedena na minimum. Otuda ne treba psa samo održavati, već postići stanje optimalnog zdravlja, izbegavajući sklonost ka debljini, tako čestoj kod psa. Glavne karakteristike pravilne ishrane za održavanje su:

• održavati težinu dobrom svarljivošću namirnica, bez prereranog unošenia masnih materija;
• čuvati lepotu kože i dlake zahvaliujući velikom bogatstvu u esencijalnim masnim kiselinama, neophodmm aminokiselinama, kao i u vitaminima grupe B.

Svaku porciju treba, dakle, tako sastaviti da se ispoštuje sledeća nutriciona ravnoteža, koja izgleda optimalna za odraslog psa:

• 25% proteina;
• 10% masnih materija;
• 3% biljnih vlakana;
• 1,2%kalcijuma;
• 1%fosfora.

Za domaće porcije, može se zapamtiti sledeće pravilo:

• 1/3 mesa;
• 1/3 pirinča;
• 1/3 povrća;
• dodati neprženo biljno ulje i mineralno-vitamnisku dopunu u prahu. Prosečno, treba dati 60 grama ove mešavine dnevno po kilogramu telesne težine.

Ostareli pas

Starenje je uzrok ćelijskih, metaboličkih i organskih promena čija važnost kod psa još nije dovoljno sagledana. Govoriti o ostarelom psu svodi se na razmatranje perioda koji počinje od 8. do 9. godine, tokom kojih se smanjuje sposobnost životinje da odgovori na povećani stres (psihološki napor, bolest). Dokazano je da svaka greška u ishrani, bez obzira na starost životinje, može ubrzati proces starenja. Obrok ostarelog psa mora biti u skladu sa sledećim pravilima:

• globalno kvantitativno smanjenje za oko 20%, zbog smanjene fizičke aktivnosti;
• malo povećanje procenta proteina (27-28 %) da bi se zadržala optimalna nutriciona ravnoteža. Pojedini preporučuju veće smanjenje proteina kod starog psa, ali to je škodljivo i neophodno je samo u slučaju bubrežne insuficijencije;
• povećanje količine vitamina, kao i biljnih vlakana za dobar rad creva.

Naravno, porciju je moguće prilagoditi prema vrsti ishrane koju budete odabrali. Kilogram domace porcije obuhvataće sledeće sastojke:

• posnu govedinu 270 g
• jetru 80 g
• kuvani pirinač 400 g
• pšenične mekinje 160 g
• tvrdo kuvano celo jaje 80 g
• 1 kafenu kašićicu suncokretovog ulja;
• 1 kafenu kašičicu kokosove biljne masti;
• 2 kapsule masne kiseline.

Mešavina gotove hrane u istom opsegu biće sastavljena na sledeći način:

• 50 % hipokalorične hrane;
• 25 % hrane "fizio-rast";
• 25 % hrane "fizio-dopuna".

Možete se isto tako odlučiti da psu dajete kompletnu dijetetsku hranu. Sasvim je mogućno poboljšati izglede na duži život ostarelog psa sprečavanjem procesa starenja.

Specijalni jelovnici

Ako je uzrast psa bitan faktor variranja nutricionih potreba, njegovo fiziološko stanje je to još u većoj meri. Svrha savremenog hranjenja je da obezbedi optimalnu ishranu prilagodjenu i izdiferenciranu u zavisnosti od toga da li se ona odnosi na kuju u periodu laktacije, na štene od tri meseca, hrta pri treniranju ili vučnog psa prilikom takmi-čenja. U svim tim slučajevima, nije potrebno povećavati uobičajene porcije, već varirati njihov sastav u skladu sa zahtevanim naporima.

Kuja u periodu reprodukcije

Dok period reprodukcije ne utiče na nutricione zahteve kod mužjaka, on naprotiv izrazito menja takve zahteve kod ženke. Ciklus reprodukcije praćen je cikličnim razvojem potreba sa smenjivainjem perioda manjih zahteva (održavanje) i drugih sa većim inutricionim zahtevima.